Иако је буђење природан процес, немогућност поновног заспивања често је повезана са стресом. Ум користи овај тренутак будности да прође кроз листу брига: посао, породична организација, предстојећи састанци, одлуке које треба донети.
Што смо више под стресом, наш сан постаје крхкији. Лакше се будимо… и више примећујемо ова ноћна буђења. Резултат: зачарани круг умора, анксиозности и поремећеног сна.
Последњих година, многи људи су приметили повећање ових ноћних буђења, повезано са општим контекстом који изазива анксиозност и ментално заузетим данима.
Замка мисли које се врте у круг
Још један веома чест фактор су недовршени задаци. Мозак воли да искористи тишину ноћи да би подсетио на оно што није урађено током дана. У 3 сата ујутру, једноставан детаљ може изненада да поприми огромне размере.
Зато записивање брига пре спавања може направити велику разлику. Преношење у речи онога што вас чека следећег дана помаже мозгу да „обради“ информације и лакше их се ослободи током ноћи.
