Сачекајте тренутак. Ако сада седите, вероватно су вам ноге прекрштене или се чланци пажљиво додирују. Вероватно нисте свесно одлучили да то урадите. То је аутоматски, готово инстинктивни гест. Па ипак, иза овог наизглед безопасног положаја крије се изненађујућа прича, мешавина древних традиција, дубоко укорењених навика и сигнала које нам наша тела понекад покушавају послати.
Држање наслеђено из историје… више него из удобности
Вековима начин на који је жена седела није био само ствар удобности, већ прави друштвени кодекс. У данима пре него што су постојале женске панталоне, дуге хаљине су наметале извесну уздржаност. Укрштање ногу или спајање чланака омогућавало је женама да сачувају своју скромност, а да притом остану „добро васпитане“ у очима друштва.
Ова постава је такође одражавала начин заузимања простора. Док се код мушкараца ценило широко и асертивно присуство, жене су научиле, често несвесно, да буду дискретне. Чак и данас, у фармеркама или оделу, овај рефлекс опстаје, попут тихог одјека правила старих више од два века.
Зашто ово многим женама делује тако природно?
Поред образовања и друштвених норми, ту је и питање осећаја. Неким женама, прекрштање ногу даје осећај стабилности, посебно у пределу карлице. Овај положај може, у тренутку, деловати охрабрујуће и удобно, посебно када седе дуже време.
👉 Klikk på knappen nedenfor for å fortsette å lese. (>)
